Politika: Osnova svakog plana za Kosovo – zaštita Srba

Predstavnici i vlasti i opozicije saglasni samo u tome da je predlog o specijalnom statusu za sever Kosova neprihvatljiv

Srbija sigurno neće ratovati za Kosovo, ali ga nikada neće ni priznati, a neće ni tužiti nijednu zemlju koja ga je priznala, poručio je na sednici parlamenta šef države Boris Tadić. Javnosti je, tako, za sada poznato za koje puteve se Srbija nije odlučila, ali šta će tačno preduzeti u narednom periodu ostaje pod nezvaničnom oznakom državne tajne.

Ako su konkretni koraci tajna, tajna su i očekivanja od konačnog rešenja. Državna strategija se u ovom trenutku svodi na insistiranje Beograda na novim pregovorima o statutu koji bi za ishod trebalo da ima „kompromisno rešenje u skladu sa Ustavom Srbije, koje neće jednima dati sve, a drugima sve oduzeti”. Šta to tačno znači, nepoznanica je čak i za prvog potpredsednika vlade Ivicu Dačića koji je i sam pred poslanicima priznao da ne zna „koje bi to kompromisno rešenje bilo prihvatljivo”.

Ono koje, sudeći po izjavama i predstavnika vlasti i najvećeg dela opozicije, sigurno nije prihvatljivo jeste ono što, kao kompromis ovih dana, zvanično nudi Evropska unija, a nezvanično i SAD – čvrstu autonomiju ili specijalni status za sever Kosova.

Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović za naš list je odbacio tu ideju naglašavajući da specijalni status već postoji i da je on ustanovljen 1999. godine. „Šta je onda novo što nudi EU? Srbija neće menjati svoje za svoje. Mi možemo samo da razgovaramo o statusu Kosova, pošto je status severa već definisan”, kaže on.

Slične stavove iznose i u opoziciji. „Moramo voditi računa, pre svega, o našem ustavnom poretku i na širokom konsenzusu utvrđenoj platformi da želimo da sačuvamo državu u punom suverenitetu i u obliku koji je ova generacija političara i građana primila od prethodnih generacija”, kaže Igor Mirović, član Predsedništva Srpske napredne stranke. Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović ističe da je „neprihvatljiva bilo koja opcija koja podrazumeva eksplicitno ili implicitno priznavanje secesije Kosova”.

Liberalno-demokratska partija je, prema rečima Zorana Ostojića, člana predsedništva te stranke, uverena da je tom delu Kosova potrebno više od klasične lokalne samouprave. „Ništa na Kosovu nije uobičajeno, pa ni rešenja ne mogu biti knjiška. Ipak, moramo da vodimo računa da ne žive svi Srbi na severu Kosova, oni ne smeju da budu žrtve novog rešenja”, kaže Ostojić.

Od predstavnika opozicije je lakše čuti kako oni vide moguće rešenje kosovskog problema – kod nekih to je već oformljena strategija i plan delovanja, kod drugih, opet, samo ideja. Ali i među predstavnicima vlasti pojedinci znaju kako bi dalje.

Stojanka Petković, narodna poslanica iz G17 plus, koja živi na KiM, kaže da bi kompromisno rešenje „na osnovu njenog saznanja iz naroda KiM”, značilo da svuda tamo gde je većinsko srpsko stanovništvo moraju postojati jasne ingerencije i institucije Srbije, a zaštita srpske istorijske i kulturne baštine mora biti prioritet.

„Opšte je poznata stvar da su svi politički subjekti na severnom delu KiM jedinstveni u stavu da sever ni u snu neće da se integriše u kosovske institucije. Stoga treba ozbiljno razmisliti u narednom periodu o otvaranju osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici, u kome bi se sudilo po zakonodavstvu Srbije, uz prisustvo i Euleks sudija i tužilaca”, rekla je Petkovićeva na skupštinskoj sednici.

I u DSS-u znaju tačno šta bi u narednom periodu preduzeli, naravno, da su oni na vlasti. „Kosovo ne može da se brani, a da prioritet vlade budu evrointegracije. Kada se izađe iz tog okvira, najpre treba da se obezbedi ostanak Srba na KiM i to tako što bi im se obezbedila čvrsta finansijska podrška i garantovala bezbednost”, kaže Jovanović i dodaje da za garantovanje bezbednosti postoje dva modaliteta, koja za sada ne želi da otkriva.

Osim toga, kako objašnjava, moramo da se okrenemo sebi i radimo na jačanju Srbije – ekonomskom, političkom, institucionalnom. Do tada, ali i dok ne dođe do promene međunarodnih okolnosti koje se, kako kaže, brzo menjaju, važno je da kosovski konflikt držimo zamrznutim.

Predlog o zamrznutom konfliktu zagovara i Igor Mirović, ali, kako kaže, pod uslovom da Srbija i KiM uđu zajedno u EU. Međusobni odnosi bi ostali zamrznuti, naravno uz poštovanje svih mogućih prava i mnogo veću zaštitu stanovništva na KiM. „Prijem u uniju i pomak ka tom prijemu može da znači stabilizaciju ekonomskih prilika i u centralnom i u severnom delu Srbije i na KiM, što kroz izvestan broj godina (10, 15 godina) može da dovede do mirnijeg, racionalnijeg i efikasnijeg toka pregovora”, objašnjava Mirović ukazujući da takvo rešenje već postoji u slučaju Kipra.

Autori: G. Novaković – B. Baković

(Politika)